Svetski dan borbe protiv HIV-a podsetio nas je da, iako je HIV danas kontrolisan savremenom terapijom i testiranje dostupno, stigma i dalje otežava pristup zdravlju i informisanju mnogih ljudi. Međutim, HIV je samo jedna od mnogih polno prenosivih infekcija (PTI) koje utiču na mlade širom sveta. Prema globalnim podacima, najčešće PTI uključuju HPV (humani papiloma virus), kondilome (genitalne bradavice), sifilis, gonoreju, klamidiju i genitalni herpes.
HPV je najrasprostranjenija virusna infekcija polnim putem, a mnogi oblici virusa ne izazivaju simptome, što otežava prepoznavanje bez redovnog testiranja. Od preko 200 poznatih tipova HPV-a, neki visokorizični tipovi mogu dovesti do karcinoma grlića materice, anusa, penisa i drugih tkiva, zbog čega je vakcinacija mladih ključna preventiva.
Kondilomi, koji su takođe uzrokovani određenim tipovima HPV-a, često se javljaju kod mladih, ponekad bez vidljivih simptoma, ali mogu biti besmisleni i psihološki opterećujući ako se ne razumeju dobro.
Sifilis, bakterijska infekcija koja se leči antibioticima, raste u mnogim zemljama i kod mladih, a ukoliko se ne leči može uzrokovati ozbiljne zdravstvene komplikacije. Studije pokazuju da iako mladi često dobro poznaju HIV/AIDS, njihova svest o drugim PTI varira, pa su recimo gonoreja i klamidija bolje poznati, ali mnogi ne znaju detalje o prenosu i komplikacijama drugih infekcija.
U jednom većem istraživanju više od 90% mladih je reklo da zna za AIDS i genitalne bradavice, ali manje od pola je bilo sigurno kako se prenose oralne infekcije, a više od polovine nije znalo da PTI mogu uzrokovati neplodnost.
Informisanost o tome kako i kada se testirati često je nedovoljna, pa veliki broj mladih nikada nije bio testiran na PTI, uključujući i one asimptomatske poput HPV-a i klamidije. Stigma i stavovi prema seksualnom zdravlju doprinose tome da mladi ne razgovaraju otvoreno o simptomima ili testiranju sa partnerima ili zdravstvenim radnicima.
Jedan od ključnih problema je i to što seksualna edukacija u školama često nije sveobuhvatna, pa mnogi mladi ne nauče dovoljno o rizicima, prevenciji i dostupnim testovima. Strah od osude ili pogrešnih pretpostavki o ponašanju može sprečiti mlade da se testiraju, čak i kada su bili u rizičnim situacijama.
Istraživanja ukazuju da informisanost varira i zavisi od faktora kao što su starost, broj partnera i prethodno iskustvo sa seksualnim obrazovanjem. Iako mnogi mladi znaju osnovne nazive PTI, detaljna znanja o simptomima, posledicama i prevenciji su često ograničena.
Na primer, iako većina zna da HPV može izazvati rak grlića materice, malo ko zna da postoje i oblici koji mogu izazvati genitalne bradavice ili druge vrste kancera. Pored toga, samo mali broj mladih zna da vakcina protiv HPV-a može značajno smanjiti rizik od raka i da bi vakcinacija pre početka seksualne aktivnosti bila najefikasnija. Zato mnogi stručnjaci i zdravstvene organizacije ističu važnost ranog, sveobuhvatnog seksualnog obrazovanja koje uključuje ne samo HIV, već i druge PTI.
U Srbiji i regionu, besplatno testiranje i savetovanje dostupno je kroz centre poput Potent-a, što može pomoći mladima da dobiju tačne informacije i pristup neophodnoj zaštiti. Pravovremeno i redovno testiranje omogućava rano otkrivanje infekcija koje često prolaze bez simptoma, što je ključno za uspešno lečenje i sprečavanje širenja. Kondomi i druge barijerne metode i dalje ostaju jedna od najefikasnijih mera u sprečavanju prenosa mnogih PTI, ali nisu apsolutna zaštita za sve, poput HPV-a ili herpesa.
Otvoreni razgovori o seksualnom zdravlju, bez osude, mogu pomoći mladima da prepoznaju simptome i potraže pomoć kada je to potrebno. Mediji, škole i zdravstvene institucije imaju važnu ulogu u razbijanju tabua i širenju pouzdanih informacija mladima.
Povećanje dostupnosti vakcina, testova i edukativnih programa može doprineti boljoj zaštiti mladih i smanjenju stigme povezane sa seksualnim zdravljem. Uzimajući u obzir da veliki broj mladih ne prepoznaje simptome ili zna kada treba testirati se, fokus na edukaciju i preventivu je važniji nego ikada.
O značaju HPV vakcine razgovarali smo sa pedijatrom Gordanom Djordjević: