Na dvadesetpetogodišnjicu početka Nato agresije, 24. marta, u hramu Svetog Vasilija Ostroškog u Nišu, biće otkrivena Spomen-kripta Novim kosovskim junacima. U njoj će, na mermernim pločama, biti uklesano 1.007 imena pripadnika Vojske Jugoslavije, policije i bezbednosnih snaga, koji su izgubili život braneći Kosovo i Metohiju.
Na spomen-ploči uklesana su njihova imena i prezimena, kao i datumi i mesta rođenja i smrti. Ceremoniji će prisustvovati najviši državni vrh, a kao je najavljeno, postoji mogućnost da dođe i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
24. marta 1999. godine, NATO je otpočeo zločinačku i ubilačku agresiju na našu zemlju pod izgovorom „sprječavanja humanitarne katastrofe“ Albanaca na Kosovu i Metohiji. Agresijom na suverenu zemlju NATO je pogazio Povelju UN, ali i vlastiti osnivački akt kojim je pola veka ranije definisan kao odbrambeni savez. Do napada je došlo mimo
saglasnosti Saveta bezbednosti UN, suprotno dokumentu o evropskoj bezbednosti iz Helsinkija, pa i nasuprot ustavima pojedinih država članica NATO-a.
Tokom 79 dana ubijeno je najmanje 3.000, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi. Poginulo je, ili nestalo, 1.008 pripadnika vojske i policije, od čega je 659 pripadnika vojske, a 349 pripadnika policije. Teže i lakše ranjeno oko 6.000 civila, među njima 2.700 dece.
U zločinačkom bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok su 38 razoreni.
Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.
NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 „kasetnih bombi“ od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina, i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom (a posledice od osiromašenog uranijuma tek ovih godina vidimo po sve većem procentu oboljelih od kancera).
Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije, u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO-a su prvi put upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.
AUTOBUS NIŠEKSPRESA, BIO JE META NATO AVIJACIJE. POGINUO JE 40 LJUDI. Poslednji zločinački NATO projektili na Srbiju pali su 10. juna, u 13:15 nedaleko od Kosovske Kamenice.
Pre bombardovanja 1997. u Srbiji je od malignih bolesti umrlo 16.973 osoba, a 2007. taj broj se popeo na 20.417, što predstavlja porast od 20%.
Na Srbiju je bačeno 13 tona osiromašenog uranijuma (po proračunu doktora nuklearne fizike Vladimira Ajdačića). U NATO-intervenciji 88 maloletne dece je izgubilo život.