Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti objavio je podatak o povećanju broja polno prenosivih bolesti kod mladih za čak 48% zaključno sa 2022. godinom, što se prvenstveno dovodi u vezu sa dostupnošću seksualnog zdravlja u više od 30 zemalja koje pokriva ova agencija. S druge strane, u Srbiji nema konkretnih podataka da raste broj seksualno prenosivih bolesti, ali je povećana upotreba pilula za kontracepciju i pilula za dan posle. Ovo kažu ginekolozi, epidemiolozi, ali i farmaceuti. Ako je suditi po javnim istupima stručnjaka iz Instituta za javno zdravlje u Nišu, mladi ne znaju dovoljno o polno prenosivim bolestima, pa je zaključak da je neophodna mnogo veća edukacija i informisanost. Kao razloge za to navode se strah, ali i nametnute predrasude i činjenice da se o ovakvim temama uglavnom govori samo 1. decembra na Svetski dan borbe protiv Hiva. Najčešće polno prenosive bolesti prema podacima IZJZ su Hiv, gonoreja, hlamidija i sifilis. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, u Srbiji je trenutno 2900 osoba koje žive sa HIV infekcijom, ali je pretpostavka da bar još 400 osoba ne zna da ima pozitivan HIV status.
U Nišu je situacija stabilnija – u Nišavskom i Topličkom okrugu u toku ove godine potvrđene su dve nove osobe koje su već razvile AIDS, ali se u decembru, zbog intenzivnijeg testiranja, očekuje blagi porast broja novoobolelih.
„Prioritet, kada otkrijete osobu sa HIV pozitivnim statusom da se momentalno krene sa terapijom lekova, koji su najsavremeniji u Srbiji i koji omogućavaju da se virus više ne razmnožava u organizmu, da pojača imuni status osobi koja je HIV pozitivna. Virus ne možemo da ubijemo u organizmu, samo on nije više detektabilan i ta osobe više ne može da prenesi HIV nekoj drugoj osobi, čak iako imaju nezaštićeni seks. Pre toga je važno da uradimo puno toga da neko ne bude HIV pozitivan, pogotovo što HIV pozitivnost nije vezana za rizične grupe – ne možemo više reći da je jedna grupa u problemu, svi smo u toj priči. Jedino možemo da govorimo o rizičnom ponašanju”, navodi Čedomir Šagrić iz Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Niš.
Oni ocenjuju da je situacija danas mnogo povoljnija nego ranijih godina, kako u terapiji, tako i u prihvatanja u društvu, stigma je ipak i dalje prisutna.
„U dobrom smo smeru krenuli, sad treba taj mali broj ljudi, koji je ostao, koji nije novootkriven, da ih osnažimo da se testiraju. Mislim da u malim gradovima situacija nepovoljnija. Tu postoje ljudi koji su HIV pozitivni, koji se nikad nisu testirali. Ljudima je lakše da umru, nego da saznaju da su HIV pozitivni. Kao savetnik dobrovoljnog poverljivog savetovanja i testiranja pričao sam sa stotine ljudi i čuo sam neverovatne priče. Neki se prvi put testiraju u 50. godini”, dodao je Aleksandar Nikolić.
Poseban izazov ostaje rad sa mladima. Edukatori u školama često se susreću sa generacijama koje nemaju nikakvo predznanje o HIV-u i sidi, ali i ostalim vrstama polno prenosivih bolesti, poput sifilisa, kondiloma, hepatitisa ili HPV-a, pa informacije ponekad mogu izazvati strah.
Informisanje, dostupno testiranje i destigmatizacija ostaju ključni koraci u borbi protiv ovihbolesti.
Opširnije u video prilogu:
*ovaj sadržaj nastao je kao deo projekta “Nemoj da se stidiš – zdravlje je na prvom mestu” koji sufinansira Uprava za socijalnu i porodičnu zaštitu, obrazovanje, kulturu i sport grada Niša kroz projektno sufinansiranje u 2025. godini